Велики Петак на Дивчибарама


На Велики Петак, један од најсветијих дана у хришћанском календару,  обележавамо највећу жртву коју је Бог учинио за спасење човечанства, жртву коју је Христос добровољно прихватио ради нашег спасења.

Током Великог Петка, Црква се присећа Христовог страдања, када је на крсту издржао највеће муке за спасење рода људског. „Да није било једног и другог, не би било Великог Петка. Да није било Богоодступништва, да није било противљења Богу… али је Господња љубав ипак била већа и јача од тога“, поручио је архијерејски намесник други ваљевски Дарко Ђурђевић, протонамесник, у својој беседи. Он је нагласио да без Христове жртве за спасење, свет не би био исти, као и то да је љубав Божја превазишла људску слабост и грех.

Током вечерњег богослужења, највећа пажња усмерена је на Христово страдање, али и на велику љубав која нам је дарована кроз Његову жртву. Иако Велики Петак подсећа на патње, он такође носи и поруку наде – јер није крај, већ пут до Васкрсења. Христова жртва није завршена смрћу на крсту, већ нас води ка славном Васкрсењу.

Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарама обасјана је свећицама и цвећем. Током вечерњег богослужења, свечано је изнета Плаштаница. Присутни верници су са дубоким поштовањем и љубављу целивали Плаштаницу, подсећајући се на Христово страдање и наду у Васкрсење.

Ове године, осим бројних верника, међу присутнима су били и малишани са рекреативне наставе, коју су учествовали у овој заједничкој молитви на Дивчибарама. Њихово присуство донело је посебну атмосферу, спајајући духовност и радост живота у једном светом тренутку.

На крају, архијерејски намесник Дарко Ђурђевић је позвао све присутне да се, и у данима страдања, ослоне на веру и на љубав коју је Христос показао човечанству. „Нека би Господ Христос свима нама на том голготском путу страдања дао вере, да држећи Њега за руку, својом вером, прођемо и највеће патње, и победимо и оног највећег непријатеља, а то је смрт“.

Амин.